О књизи: 2024 / - Да ли си будна, Снежана? Мислио сам да сам пао у кому... - Гледам, не без задовољства, како девојчино бледо лице поприми гримизну боју - Опростите... - За шта? не знам. Не сећам се шта је било јуче... - шапуће постиђено - Шта, баш ништа? Чак је некако увредљиво још више поцрвени. Гледам у њене усне које нервозно гризе. Не могавши да одолим, извлачим јој чашу воде из руке и притискам је уснама на месту где је управо попила гутљај. Тресе ми мозак као да сам управо прогутао чашицу вотке, сматрај ме својим дедом мразом непознатог смера, обучена у плаво.” пуњачу и кокошник.***На састанку алумниста, костимирана циганка ми је рекла да ћу данас срести своју судбину. Ко би помислио да ћу исте ноћи заправо наћи на аутопуту... смрзнуту Снежану, коју ћу из неког разлога довући к себи.